Kod spo­me­ni­ka švaj­car­skom fo­ren­zi­ča­ru i pu­bli­ci­sti Ar­či­bal­du Raj­su, u Top­či­der­skom par­ku u Be­o­gra­du u po­ne­dje­ljak je obi­lje­že­na 87. go­di­šnji­ca nje­go­ve smr­ti. Na spo­me­nik čo­vje­ku za­slu­žnom što je svi­jet sa­znao za zlo­či­ne austro­gar­ske, nje­mač­ke i bu­gar­ske voj­ske nad srp­skim na­ro­dom vi­jen­ce su po­lo­ži­li pred­stav­ni­ci Vla­de, Voj­ske, Am­ba­sa­de Švaj­car­ske i udru­že­nja gra­đa­na ko­ja nje­gu­ju sje­ća­nje na Pr­vi svjet­ski rat.
Da li smo za­i­sta mo­gli ima­ti jed­nu od glav­nih ulo­ga u Evro­pi da smo po­slu­ša­li sa­vje­te Ar­či­bal­da Raj­sa osta­je ne­po­zna­ni­ca, jer se i da­nas bo­ri­mo sa istim ma­na­ma na ko­je nam je uka­zi­vao. Da nam je eli­ta pot­ku­plji­va, da nam se se­la pra­zne, a omla­di­na od­la­zi u gra­do­ve, jer im je po­ni­ža­va­ju­će da bu­du se­lja­ci ili mi­sle da će im po­sao či­nov­ni­ka bi­ti lak­ši, Rajs je upo­zo­ra­vao još 1928. go­di­ne.
-On je u Sr­bi­ji vi­dio tu do­bro­tu i če­sti­tost srp­skog čo­vje­ka, lju­bav pre­ma do­mo­vi­ni, ali je i uočio ne­ga­tiv­ne stva­ri – ko­rup­ci­ju i ve­li­ku neo­bra­zo­va­nost po­seb­no kod či­nov­ni­štva i uop­šte po­li­tič­kih eli­ta ko­je su do­la­zi­le na vlast zbog ko­ri­sto­lju­blja, a ne da bi ra­di­li za na­rod i dr­ža­vu – re­kao je isto­ri­čar Đor­đe Ma­mu­la.
Lič­ni pred­me­ti Ar­či­bal­da Raj­sa ču­va­ju se u Kri­mi­na­li­stič­ko-po­li­cij­skoj aka­de­mi­ji u Ze­mu­nu. Tu je ori­gi­nal nje­go­vog po­li­tič­kog te­sta­men­ta „Čuj­te Sr­bi", kao i pi­sa­ća ma­ši­na.
Švaj­car­ski fo­ren­zi­čar, dok­tor he­mi­je i pro­fe­sor na Uni­ver­zi­te­tu u Lo­za­ni u Sr­bi­ju je sti­gao 1914. go­di­ne na po­ziv srp­ske vla­de.
– On do­la­zi kao ne­za­vi­sna ko­mi­si­ja da po­sma­tra i za­bi­lje­ži te zlo­či­ne ko­je su po­či­ni­li austo­u­gar­ski voj­ni­ci, ali je u me­đu­vre­me­nu spo­znao tu do­bro­tu srp­skog na­ro­da i voj­ni­ka ko­ji je bra­nio svo­ju ku­ću, svo­ju nji­vu i ostao je do kra­ja ra­ta, upo­znao srp­skog voj­ni­ka, sa njim pre­šao – Al­ba­ni­ju- ka­že Ma­mu­la.
Vi­la Do­bro po­lje na Se­nja­ku, na­zva­na po mje­stu u Ma­ke­do­ni­ji na ko­jem se od­i­gra­la jed­na od bi­ta­ka So­lun­skog fron­ta, a u ko­joj je Ar­či­bald Rajs ži­vio, do­ka­zu­je da ne zna­mo ko­li­ko nas je za­du­žio. Sa­da tu ži­ve dvi­je po­ro­di­ce, ko­je su ku­ću do­bi­le kao pri­vre­me­no rje­še­nje.
Raj­so­ve po­ru­ke Sr­bi­ma pre­ve­de­ne su sa fran­cu­skog i ob­ja­vlje­ne po­sle 1996. go­di­ne.
Sr­bi o nje­mu zna­ju mno­go, ali ne do­volj­no da bi pri­mi­je­ni­li nje­go­ve sa­vje­te. To po­ka­zu­ju i re­ak­ci­je pu­bli­ke na pred­sta­vu „Čuj­te Sr­bi”, s ko­jom glu­mac Lju­bi­vo­je Ta­dić na­stu­pa već 11 go­di­na ši­rom Sr­bi­je.
– Tekst kao da je da­nas na­pi­san, to je pr­va re­ak­ci­ja. Dru­go, to je ono šta mo­že­mo sa­mi se­bi da uči­ni­mo, pri­je sve­ga zlo, a ma­njim di­je­lom do­bro, to ni­ko ne mo­že da nam uči­ni. I nje­go­va dra­go­cje­na i ne­po­re­ci­va po­ru­ka gla­si upra­vo „čuj­te Sr­bi, ču­vaj­te se se­be''. To je mo­gao da ka­že sa­mo je­dan ve­li­ki srp­ski ro­do­ljub ka­kav je bio Ar­či­bald Rajs – ka­že Ta­dić.
Ar­či­bald Rajs je sa­hra­njen na Top­či­der­skom gro­blju u Be­o­gra­du. Pre­ma lič­noj že­lji, nje­go­vo sr­ce od­ni­je­to je u ur­ni na Kaj­mak­ča­lan, gdje je sa­hra­nje­no za­jed­no sa osta­lim oslo­bo­di­o­ci­ma So­lun­skog fron­ta.
(RTS)